"Tata, ja ću umreti": Naša glumica na vrhuncu slave naslutila smrt! Umrla posle dva meseca u 35. godini: Njene poslednje reči slamaju srca
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Zorica Šumadinac, jedna od najdarovitijih glumica svoje generacije, preminula je 3. septembra 1981. u 35. godini, samo devet dana nakon operacije tumora.
- Nedeljama pre smrti navodno je ocu rekla 'Tata, ja ću umreti', a kasnije i da umire srećna jer joj je život bio ispunjen.
Zorica Šumadinac, jedna od najdarovitijih glumica svoje generacije, danas bi proslavila 80. rođendan. Rođena je 2. novembra 1946. godine u Beogradu, a preminula 3. septembra 1981, sa samo 34 godine. Njena iznenadna smrt prekinula je uspešnu pozorišnu i filmsku karijeru, dok su iza nje ostali suprug Zoran i njihove dve ćerke, Marija i Isidora, koje su tada bile još veoma male.
Iako je od njene smrti prošlo 45 godina, životna priča Zorice Šumadinac i danas potresa. Samo dva meseca pre tragedije lekarski nalazi nisu ukazivali na ozbiljno oboljenje, a onda su se pojavili bolovi koji su postajali sve jači. Kada je konačno operisana, lekari su otkrili veliki tumor, a svega devet dana kasnije glumica je izgubila životnu bitku.
Posebno je potresno što je, prema svedočenju njenog kolege Slavka Simića, Zorica nedeljama pre smrti ocu izgovorila rečenicu koja će se kasnije pokazati kao tragično predosećanje.
"Tata, ja ću umreti", rekla mu je dok su se njene ćerke igrale u njihovoj blizini.
Od detinjstva se borila sa zdravstvenim problemima
Zorica Šumadinac odrasla je u Beogradu, a ljubav prema umetnosti pokazivala je od najranijeg detinjstva. Ipak, gluma nije bila njen prvi izbor. Godinama je trenirala balet i pokazivala veliki talenat, ali su zdravstvene tegobe, naročito problemi sa plućima i slabim imunitetom, primorale njenu porodicu da je ispiše.
Nakon toga okrenula se muzici. Pošto u porodičnom stanu nije bilo mesta za klavir, vežbala je kod komšinice koja joj je ustupila svoj instrument. Ni ta ljubav nije dugo potrajala, ali joj je umetnost ostala životno opredeljenje.
Još tokom osnovne škole počela je da otkriva svet glume, a važnu ulogu u tome imala je Svetlana Bojković, koja je režirala recital u kojem je Zorica učestvovala. Obe su potom primljene u omladinsko pozorište Dadov.
Posle gimnazije Zorica je najpre planirala da studira na Filološkom fakultetu. Međutim, slučajan susret sa prijateljicom promenio je njenu odluku, pa je 1966. upisala Fakultet dramskih umetnosti. Među njenim kolegama bili su Petar Božović, Dobrila Stojnić i Bora Stjepanović.
Prvu filmsku ulogu ostvarila je u ostvarenju "Kad budem mrtav i beo", a publika ju je potom gledala u brojnim televizijskim i filmskim projektima, među kojima su "Građani sela Luga", "Mister Dolar", "Laža i paralaža" i "Morava 76".
Njena karijera razvijala se u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, gde je 28. juna 1981. odigrala svoju poslednju predstavu, "Don Žuan se vraća kući".
Lekarski nalazi bili su dobri, a onda su počeli nesnosni bolovi
Krajem juna 1981. godine Zorica je planirala godišnji odmor i putovanja, zbog čega je odlučila da obavi detaljan sistematski pregled.
Rezultati iz Zemunske bolnice nisu pokazivali ozbiljne zdravstvene probleme. Prema zapisima koje je njen kolega Slavko Simić objavio u feljtonu za "RTV reviju" 1982. godine, nije bilo patoloških promena u standardnim laboratorijskim pokazateljima.
Ipak, glumica je ubrzo postala neraspoložena. Kratko putovanje po Italiji sa suprugom Zoranom i prijateljima vratilo joj je osmeh, ali se po povratku dogodilo nešto što je ostavilo dubok trag na porodicu.
Jednog julskog dana sedela je pored oca, koji je čitao novine, dok su se njene ćerke igrale. U jednom trenutku pogledala ga je i mirno izgovorila:
"Tata, ja ću umreti."
Iznenađeni otac jedva je uspeo da je upita o čemu govori, ali mu Zorica ništa više nije odgovorila.
Nekoliko dana kasnije saznala je za smrt svoje prijateljice i koleginice Nede Spasojević. Vest ju je potpuno slomila. Na sahrani je uspela da ostane pribrana, ali se po povratku kući teško mirila sa gubitkom.
Kada joj je majka rekla da Nedi ne može pomoći plakanjem, Zorica je odgovorila rečenicom koja će kasnije dobiti posebno bolno značenje:
"Plačem ja što me moja deca neće zapamtiti!"
Nedugo zatim osetila je jak bol u donjem delu leđa. U početku su lekari sumnjali na upalu nerava, a potom i na reumatske tegobe. Dobijala je terapiju, ali bolovi nisu prestajali.
Otišla na operaciju kile, a lekari otkrili tumor
Kako je njeno stanje postajalo sve teže, Zorica je pomoć zatražila od doktora Mirka Carana, dugogodišnjeg porodičnog prijatelja.
Prilikom pregleda lekar je napipao izbočinu sa leve strane trbuha, koja je ličila na kilu. Predložio joj je operaciju, a ona je insistirala da zahvat bude obavljen što pre, jer se približavao početak nove pozorišne sezone i pregovarala je o mogućem filmskom angažmanu u Italiji.
Operacija je zakazana za 25. avgust 1981. godine.
Pre odlaska u bolnicu spremila je potrebne stvari, oprala kosu, razgovarala sa majkom i obišla ćerke koje su spavale. Suprugu je pripremila doručak, ne sluteći koliko će se njihov život promeniti.
Međutim, čim je doktor Caran napravio prvi rez, ustanovio je da izbočina nije kila, kako se prvobitno pretpostavljalo, već deo velikog tumora.
Lekari su se suočili sa izuzetno teškim nalazom, a njena porodica sa strašnom istinom.
Zorica je nakon operacije primetila da je rez znatno veći nego što joj je bilo najavljeno. Iako nije insistirala da joj lekar objasni sve detalje, bila je svesna ozbiljnosti situacije.
U narednim danima njeno stanje ubrzano se pogoršavalo.
"Ja umirem srećna, jer je moj život bio ispunjen"
Tokom boravka u bolnici suprug Zoran svakodnevno ju je posećivao. Pokušavao je da je ohrabri i sakrije koliko je zabrinut, ali je Zorica razumela da joj je ostalo malo vremena.
Uprkos teškom stanju, najveću brigu posvetila je ćerkama. Govorila je suprugu kako želi da ih vaspitava, podsećajući ga da ih nauči da budu vredne, poštene i iskrene.
U jednom od poslednjih razgovora rekla mu je da se više ne plaši smrti.
"Znaš, dođe taj trenutak kada se čovek susreće sa smrću, i mišlju da će umreti. Evo, ja se uopšte ne plašim smrti. Ne znam da li ćeš moći da me razumeš. To je neka zrelost, neko upoznavanje sveta. Mene više ništa ne uznemirava, ništa me ne uzbuđuje. Zadovoljna sam svim što sam u životu radila. Sve sam radila svesno i sa maksimalnim uživanjem."
Posebno su potresne bile reči kojima je opisala svoj dotadašnji život.
"Mili moj... Ja umirem srećna, jer je moj život bio ispunjen. Zadovoljna sam. Kada bi čovek mogao da bira trenutak kada će umreti, ja bih zaista izabrala ovaj trenutak."
Isticala je koliko je bila zahvalna zbog roditelja, supruga koji je razumeo njene želje i dve ćerke koje su joj predstavljale najveću radost.
Poslednje reči suprugu izgovorila je nekoliko trenutaka pre smrti
Početkom septembra Zoričino zdravstveno stanje bilo je kritično. Gubila je velike količine krvi, a lekari su odlučili da pokušaju sa dodatnom terapijom i prebace je u drugu zdravstvenu ustanovu.
Zoran ju je sačekao nakon premeštaja, ali ona više nije mogla da ga vidi.
"Mili moj, ja te uopšte ne vidim. Toliko sam krvi izgubila da te uopšte ne vidim!", kazala mu je.
Kada su ustanovili da u bolnici nema odgovarajuće krvi za transfuziju, Zoran je krenuo u Zemunsku bolnicu da je obezbedi.
Pre nego što je izašao, Zorica ga je uhvatila za ruku i izgovorila:
"Idi, mili moj, i požuri... Pazi kako voziš."
Bile su to njene poslednje reči.
Zoran je uspeo da nabavi potrebnu krv i najbrže što je mogao vratio se na kliniku. Međutim, nije mu dozvoljeno da uđe u sobu. Dok je čekao u hodniku, primetio je uznemirenost medicinskog osoblja.
Nedugo zatim lekar ga je pozvao u kancelariju.
Zorica Šumadinac preminula je 3. septembra 1981. godine, samo devet dana nakon operacije.
Njen kolega Slavko Simić godinu dana kasnije posvetio joj je opširan feljton, želeći da sačuva uspomenu na glumicu čiji su talenat, vedrina i prerani odlazak ostavili dubok trag među ljudima koji su je poznavali.
Video: Eva Ras
Medicinsko odricanje od odgovornosti
Za sva pitanja u vezi sa zdravstvenim stanjem, simptomima ili terapijom obratite se svom lekaru ili drugom kvalifikovanom zdravstvenom radniku. Nemojte zanemarivati stručni medicinski savet niti odlagati traženje medicinske pomoći zbog informacija pročitanih na ovom sajtu.